Ткачка секција

Основана је школске 2002/03. године. Одржава се суботом пре подне у просторијама наше школе.

Секцију води учитељица Љиљана Вуковић-Стајић, један од оснивача Удружења за очување и развој ручног ткања при Етнографском музеју у Београду.
Секција броји око двадесет чланова различитих по полу и узрасту.
У радионици постоји један велики хоризонтални разбој са четири листа ширине 90cm, три хоризонтална стона разбоја са четири листа 60cm ширине и три "коњића" (разбоји за тканице).

Интересовање ученика је велико али број разбоја је мали за већу групу.

Награде:

• Интернационални конкурс Лидице у Чешкој 2003.године; у конкуренцији 12.000 радова из 65 земаља света ученици школе "Душко Радовић" освојили су златну медаљу "Ружа Лидица"
• Интернационални конкурс "Раинбоњ 2004." Занка у Мађарској, две златне медаље и једна бронзана;
• "У сусрет Ускрсу",11. 4. 2004. - специјална диплома на нивоу општине;
• "Птице", 5. 6. 2004. - специјална диплома на нивоу општине;
• "Досегнути искон значи вратити се завичајности",Центар за ликовно васпитање деце и омладине Војводине у Новом Саду и Пријатељи деце Војводине, 28.јун 2005.године-специјална диплома;
• Конкурс "Птице",Општина Нови Београд , 1. 12. 2007. године-прва и друга награда.
• Интернационални конкурс "Лидице 2008." у Чешкој - почасна диплома.

За Ускрс 2009. у Скадарлији, у оквиру манифестације Дани Београда, ученици школе су промовисали ткање као стари занат, на позив Белеф центра.
У нашој школи се за време зимског и летњег распуста одржавају школе ткања за децу Београда и њихове госте из других места. У школској 2007./2008.г. одржана је летња школа ткања под називом "Игра преплетаја и боја". Ове године од 13. до 24.јула одржаће се поново школа ткања - "Разигране нити". Покровитељ је Секретаријат за спорт и омладину.

                   
       ДРУГИ О НАМА

Праве шалове и торбице на разбоју

Мали ткачи у београдској ОШ  „Душко Радовић“ сваке суботе усавршавају стари занат

          Веште руке ткача провлаче предиво на дрвеном разбоју и шал већ добија своје контуре. Необично је само што су ткачи – деветогодишњаци. Ученици су трећег разреда ОШ  „Душко Радовић“ у Београду, једине у престоници која има ткачку секцију.

          - Ма ништа није тешко, прво се намести предиво на разбој, па се помоћу овог дрвета распоређује по њему, а онда се нити провлаче чунком, и на крају се притисну – објашњава деветогодишљи Алекса Пејчић.

          Његов вршњак Петар Кујучев већ зна да прави занимљиве ствари.

          - Требало ми је три недеље да направим велики шал, учитељица ми је помогла, смишљала је шаре, а ја сам по њеном цртежу ткао – каже Петар.

          Дуља Цветковић на разбоју прави торбицу. За ткање је заинтересовала уцитењица, много јопј се допало и до сада је исткала, како сама каже, све и свашта.

          За великим, најстаријим разбојем у школи, који делује прилично компликовано јер има и шест ножних педала, седи Теодора Петрушић и прави своје уметничко дело.

          - Провлачим вуну на разбоју и ногама притискам педале да би свака нит дошла на своје место, а затим је затежем. Кад завршим шал поклонићу га неком – прича Теодора.

          Дуња Ивановић је желела да научи како се тка и за ту вештину, како тврди, био јој је довољан – један час.

          - Правим крпицу коју затим стављам на честитке. Моји родитељи су се одушевили што сам решила да идем на ову секцију, а бака која зна да тка, често долази да види како радимо – каже Нађа Урошевић.

          Соња Давидовић каже да јој се највише свиђа што не мора да купује торбице и шалове, већ може сама да их направи. Док вештим рукама ствара појас на „коњићу“ посебној дрвеној направи за ткање, Анђела Васиљевић нам показује како се пребацују нити и затеже предиво. И заиста, под њеним прстима који провлаче вуну, веома брзо настаје шарени појас.

          Соња Лакава је на разбоју исткала шал дужи од два метра фасцинантних шара. Сама је комбиновала боје и за пет часова створен је прелепи шал, који одлично штити од хладноће. И седмакиња Анастасија Васић, чија изложба цртежа је отворена ових дана, научила је да тка још у првом разреду. Ткање јој је деловало старински и баш то ју је привукло да научи ову вештину.

          На идеју да оформи ткачку секцију Љиљана Вуковић-Стајић, учитељица у ОШ „Душко Радовић“ и један од оснивача Удружења за очување и развој ручног ткања при Етнографском музеју у Београду, дошла је 2003. године. Док је са децом разговарала о песми „Разбој“ Добрице Ерића схватила је да она не знају шта значи та реч.

          - Донела сам разбој у школу и деца су одмах пожелела да раде на њему. Прве радове послали смо на изложбу у Чешку, где смо освојили златну медаљу. Онда је тадашњи школски одбор одлучио да купи два разбоја и два „коњића“, а од прве продајне изложбе купили смо их још – прича Љиљана Вуковић-Стајић и додаје да сада имају пет разбоја и три „коњића“ на којима наизменично ради двадесетак ђака.

          Секција је, како објашњава наша саговорница, бесплатна, час траје три сата и због тога се организује суботом. На овим часовима малишани уче да ткају, друже се, али и чувају древни занат од изумирања. Љиљани Вуковић-Стајић у вођењу секције помаже учитељица Бојана Родић, која је и сама недавно научила да тка и своје знање преноси најмлађима.

 
Текст је објављен у листу Политика од четвртка 10. фебруара 2011. године. Написала га је репортер тог листа Дејана Ивановић.

       изложбa цртежа Анастасије Васић

Градска општина Нови Београд и Новобеоградска културна мрежа, организовали су прву самосталну изложбу цртежа Анастасије Васић, у оквиру програма Млади таленти Новог Београда. Изложба је отворена од 5. до 20. фебруара 2011. у фоајеу сале НБКМ.

Анастасија Васић рођена је 03. 01. 1997. године. Ученица је седмог разреда. Први пут самостално излаже. Поред оловке и туша, омиљена техника јој је и уљани пастел. Поред сликарства Анастасија се бави и музиком. У музичкој школи „ Коста Манојловић ” у Земуну похађа флауту, а клавир  у музичкој школи “ Јосип Славенски”. До сада је на клавирским такмичењима освојила 11 првих награда, као и једну специјалну.